Диода која емитује светлост (ЛЕД) је врста фотоелектричног уређаја који примењује феномен „електролуминисценције“. Као главни производ за дисплеј и осветљење, такође је доживео дуг процес развоја.
Британски научник Хенри Џозеф Раунд је 1907. први пут приметио феномен "електролуминисценције" у материјалима од силицијум карбида. Међутим, пошто је жута светлост коју емитује превише тамна да би се користила у пракси, коначно истраживање није настављено.
Француски физичар Георгес Дестриау је 1936. године посматрао феномен емисије светлости у цинк сулфиду и објавио одговарајући истраживачки извештај. Георге Дестриау је такође познат као откривач феномена електролуминисценције.
Са развојем транзистора, физика полупроводника је направила велики корак напред. Коначно, људи могу да објасне овај феномен емисије светлости и формирају термин "електролуминисценција".
Године 1962. Ник Холониак из компаније Генерал Елецтриц развио је прву ЛЕД која може да емитује црвену видљиву светлост. На бази галијум арсенида, светлеће диоде су у то време користиле фосфорна једињења за допинг, што је побољшало светлосну ефикасност ЛЕД-а и учинило да црвена светлост емитује светлију.
Седамдесетих година прошлог века, са развојем нових полупроводничких материјала, галијум фосфид је коришћен као материјал који емитује светлост ЛЕД-а, а уведени су индијум и азот како би се омогућило ЛЕД-у да производи зелено светло, жуто светло и наранџасто светло, а светлосна ефикасност је била такође побољшана на 1 лумен/ват. ЛЕД диоде су у овом периоду почеле да се користе за приказивање знакова, образаца итд., али су се углавном користиле као индикатори електронских производа.
Током 1980-их, светлосна ефикасност ЛЕД-а је додатно побољшана, достигавши 10 лумена/ват. У то време, ЛЕД је почео да се користи у објављивању информација на отвореном, фотоелектричном преносу, систему бар кодова, медицинској опреми и другим пољима. Током 1990-их, са зрелошћу технологије епитаксије металних органских хемијских депозиција (МОЦВД), ЛЕД диоде направљене од АлИнГаП (алуминијум индијум галијум фосфор) материјала који могу да емитују наранџасту, жуту, зелену и црвену почеле су да се појављују. У овом тренутку, ЛЕД производи се примењују на спољне екране.
До 1994. године јапански научник Ксиуер Накамура је развио плаву ЛЕД лампу користећи ГаН супстрат. До сада, црвена, зелена и плава технологија дисплеја у пуној боји се брзо развијала и поставила је основу за белу ЛЕД диоду. 1997. године Јапан Нииа Цомпани развила је прву белу ЛЕД лампу. Године 2006., светлосна ефикасност беле ЛЕД диоде могла је да достигне 150 лумена/ват, што је више него код штедљивих лампи, што га чини широко примењеним у осветљењу.
